На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералничку страну. По објашњењима, медвед је стародавни словенски симбол који Русине веже за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба подељена је на седам хоризонталних поља, на коима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје.
Описани грб преноси историјску традицију Русина. Он је 30. марта 1920. године постао званични грб аутономне области Подкарпатске Руси са седиштем у Ужгороду у саставу Чекословачке од 1919. до 1938. године. На том грбу траке плаве боје означавају четири жупаније: Унг, Берег, Угоча и Мараморош, које су ушле у састав споменуте области, а три златно-жуте траке — три златоносне реке из те области: Уж, Латорица и Тиса.
Комбиновање плаве и жуте боје свакако је присутно и у ознакама више жупанија Закарпатске (Подкарпатске) области, а плаво-златна комбинација боја је и ознака Рјуриковићевих, владарског дома Кијевске Руси, прве средњевековне државе Источних Словена, односно Русина.
Данас овај грб представља општеприхваћени знак већине русинских организација широм света: у Словачкој, Чешкој, Пољској, Украјини, Мађарској, Румунији, Хрватској, Србији, Немачкој, САД, Канади и другде. Он је препознатљив знак и део идентитета свих Русина, без обзира на њихову регионалну припадност и националну орјентацију.
ЗАСТАВА
Застава Русина у Србији је тробојна подлога заставе Републике Србије на коју је стављен грб војвођанских Русина. На тај начин створена је јединствена симболика – географска и емотивна припадност Русина држави Србији и традиционално заједништво са државотворним народом, а истовремено и неоспорна повезаност са историјским крајем свог порекла.
НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК
За Национални празник Русина у Републици Србији прихваћен је 17. јануар. Истог датума 1751. године, Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Крељевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору подписао је први званични документ – Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Тај дан је већ неколико деценија прихваћен као дан званичног досељења Русина на ове просторе.
