изводи из текста за монографију „Народна ношња и игре бачванско – сремских Русина“
мр Катарина Радисављевић
Свесни промена у свим сегментима друштва, где старе традиције више немају своје конзументе међу новом генерацијом, те се сећање на њих полако губи, желели смо да овом публикацијом сачувамо од заборава један значајан елемент традицијске културе Русина у Војводини и западном Срему.
Идеја да се детаљно опише русинска женска свечана сеоска ношња је настала из потребе да се забележе сећања старије генерације Русинки о томе на који начин се руски шмати или руске обљечиво, као оне називају своју ношњу, шије и украшава, те у којим приликама и како се се носи. Теренска истраживања су показала да је ово уједно и последња генерација Русинки које поседују ово знање које спада у домен нематеријалног културног наслеђа.
Из тог разлога, циљ ове публикације је да се кроз презентацију истраживања и детаљну документацију утиче на даље очување овог значајног сегмента културне баштине Русина у Војводини и Хрватској. Такође смо желели да скренемо пажњу припадницима саме русинске заједнице на значај очувања традиције одевања и израде ношње, те песама и игара које је прате, јер је за очување нематеријалне баштине једне заједница од пресудног значаја да су њени чланови свесни та поседују такву врсту баштине.
Женска народна ношња
Женска русинска свечана сеоска ношња – руски шмати – је настала на традицијама грађанске одеће током 20-тих и 30-тих година 20. века када је била прихваћена на селу као тип свакодневног одевања женске популације. Ова ношња је током 50-тих и 60-тих година 20. века још увек била део живота на селу, али су, временом, млађе генерације сасвим прешле на савремено одевање, док су старије жене и даље неговале традицију препознатљивог одевања, као и кројења, шивења и украшавања одеће. Наравно, и оне су прихватиле савремену одећу, али за посебне прилике, као што је одлазак у цркву, оне облаче свечану ношњу. Такође је значајно да се ова ношња сасвим уједначено формирала у свим местима у којима живе Русини.
Мушка народна ношња
Са друге стране, русинска мушка ношња је у потпуности нестала из употребе још почетком 20. века, а приликом сценских наступа русинске фолклорне групе су се определиле за „војвођанску мушку ношњу“, тако да њихово одевање нема карактерисрике по којима би се разликовала од изгледа мушке ношње осталих етничких група у Војводини. Из тог разлога ћемо се у одељку о мушкој ношњи више позабавити изгледом последњег типа русинске мушке ношње с почетка 20. века, коју смо реконстуисали на основу доступних фотографија, писаних извора и, на жалост, веома малобројних сачуваних материјалних предмета.
Русини данас у Војводини и западном Срему (који припада Републици Хрватској) живе у следећим местима: Руски Крстур, Куцура и Ђурђево у Бачкој; Шид, Бикић До, Бачинци и Беркасово у Срему; Миклошевци, Петровци и Вуковар у Републици Хрватској. Значајно је то што Русини и даље представљају једну хомогену и добро повезану етничку заједницу на овим просторима са препознатљивом културом, где се посебно издвајају језик, вероисповест (гркокатолочка), а показаће се овде и ношња. На ове карактеристике русинског идентитета је указао и др Габор Костелник далеке 1927. године: “ Живимо у време када се национална свест Срба, Хрвата и Словенаца уздигла до највеће моћи. У таквим приликама и ми смо почели све више и све јаче наглашавати наше русинство, тражити своје просвећивање јер имамо свој језик, своју веру и своју ношњу“.
