На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералдичку страну. Према тумачењу, медвед је древни словенски симбол који Русине везује за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба је подељена на седам хоризонталних поља, на којима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје.
Описани грб преноси историјску традицију Русина. Он је 30. марта 1920. године постао званични грб аутономне области Поткарпатске Руси са седиштем у Ужгороду у склопу Чехословачке од 1919. до 1938. године. На грбу, траке плаве боје означавају четири жупаније: Унг, Берег, Угоча и Мараморош, које су ушле у састав поменуте области, а три златно-жуте траке − три златоносне реке у тој области: Уж, Латорица и Тиса. Комбинација плаве и жуте боје свакако је присутна и у знамењима више жупанија, Закарпатске (Поткарпатске) области, а плаво-златна комбинација боја је и знамење Рјуриковича, владарског дома Кијевске Руси, прве средњовековне државе Источних Словена, односно Русина.
Данас овај грб представља опште прихваћено знамење већине русинских организација широм света: у Словачкој, Чешкој, Пољској, Украјини, Мађарској, Румунији, Хрватској, Србији, Немачкој, САД, Канади и другим земљама. Он је препознатљив знак и део идентитета свих Русина, без обзира на њихову регионалну припадност и националну оријентацију.
Застава
Застава Русина у Србији је тробојна подлога заставе Републике Србије на коју је стављен грб војвођанских Русина. На тај начин сачињено је јединствено знамење у којем је изражена географска и емотивна припадност Русина држави Србији и традиционално заједништво са државотворним народом, а истовремено и неспорна везаност за историјску постојбину.
Национални празник
За национални празник Русина у Републици Србији прихваћен је 17. јануар, као сећање на исти датум 1751. године када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Тај дан је већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.
