На територији данашње Србије Русини живе више од 260 година. У њиховој богатој традицији, 17. јануар 1751. године остао је забележен као посебан датум. Тог дана администратор комирских имања Хабсбуршке монархије у Бачкој, Франц Јозеф де Редл потписао је Уговор о насељавању пустаре Велики Крстур. Тај датум, после консултација русинске заједнице, прихваћен је као национални празник, а одлука о томе је донешена на седници Националног савета русинске националне мањине у Србији априла 2007. године, заједно са Одлуком о националним симболима Русина у Србији.
ПОРЕКЛО И НАСЕЉАВАЊЕ
На просторе данашње Србије Русини су ссе доселили са североисточних жупанија тадашње Угарске, које се налазе у Источној Словачкох, Закарпатској Украјини и Мађарскох. Године 1848. русинска заједница имала је 8 500 душа, које су живеле у Руском Крстуру, Куцури, Новом Саду, Шиду, Беркасову, Старом Врбасу, Бачинцима, Петровцима и Миклошевцима (данашња Република Хрватска). Касније се повећава број Русина у Ђурђеву и Госпођинцима, а настају и русинске колоније у Бикићу, Сремској Митровици, Новом Орахову и Суботици.
После завршетка Првог светског рата, на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године у Новом Саду, где је донешена одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, учествовао је чак 21 представник русинске националне заједнице.
ЈЕЗИК И ПИСМО
По историјском пореклу, Русини припадају Источним Словенима. Пишу ћириличним писмом, а језик Русина у Србији се данас држи за најмлађи литературни словенски језик. Званично је кодификован 1923. године Граматиком бачванско-русинског говора др Хавријила Костељника, једног од најобразованијих и најпознатијих војвођанских Русина.
ВЕРА
Русини су по вери гркокатолици. Признају римског папу као свог врховног поглавара, користе источни обред и обичаје и користе црквенословенске књиге. Прва париохија основана је у Руском Крстуру 1751. године. За гркокатолике у Хрватској и за Русине у Бачкој 1777. године основана је Епископија, чије је седиште било у Крижевцима. У црковној организацији, Русини данас имају Гркокатоличку епархију св. Николе у Руском Крстуру.
ОБРАЗОВАЊЕ
Прва русинска, тада конфесионална школа, отворена је у Руском Крстуру 1753. године, а данас на русинском језику постоји комплетна образовна вертикала од предшколског до факултетског образовања. Катедра за русински језик и књижевност, која данас носи назив Одсек за русинистику, основана је 1982. године на Филозофском факултету Новосадског универзитета. У Руском Крстуру ради средња школа на русинском језику, једина у свету. По званичним статистикама, код Русина нема неписмених, а више од 10% популације има високо образовање.
НЕГОВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ
Културно-национали препород Русини доживљавају после оснивања Русинског културно просветног друштва, 1919. године, а данас цела друштвена структура институционално је организована преко Националног савета русинске националне мањине у Србији. Културно-уметничка друштва раде у свим местима где живе Русини.
Ради очувања, унапређења и развоја културе војвођанских Русина, Скупштина АПВ и Национални савет русинске националне мањине су 2008. године основали Завод за културу војвођанских Русина.
ИНФОРМИСАЊЕ
Први Русински календар изашао је 1921. године, а Русинске новине 1924. године. Њих традиционално наставља да издаје Новинско-издавачка установа Руске слово. Прва књига на језику данашњих Русина, Идилски венац Из мог села аутора Хавријила Костељника штампана је 1904. године.
У овиру Јавног сервиса – РУВ, више од 60 година постоји Редакција на русинском језику у оквиру Радио Новог Сада, а више од 30 година Русинску редакцију у ТВ Нови Сад, сада Телевизији Војводине.
РУСИНИ ДАНАС
Русини се могу похвалити и са не малим бројем интелектуалаца и уметника који раде и стварају широм земље. Најистакнутији међу њима су чланови Српске академије наука и уметности, Војвођанске академије наука и уметности, Националне академије наука Украјине и Светске академије русинске културе. О вредностима русинских стваралаца сведоче и бројне награде које Република Србија додељује за висока научна и уметничка достигнућа. Међу Русинима има и респектабилан број доктора наука и магистара на универзитетима у Новом Саду и Београду, велики број доктора, инжењера, професора, писаца, музичара, глумац и спортиста који су поштовани у ширем окружењу.
По последњем попису из 2011. године у Републици Србији, претежно у Војводини живи 14.246 припадника русинске националне мањине. Захваљујући више од двоиповековном животу на овим просторима, Русини држе Републику Србију за своју матичну земљу. Истовремено, Русини су и посредници у везама Србије са регијама и државама средње и источне Европе, где се налазе и њихови историјски корени.
Опширнији текст о Русинима можете прочитати овде.
