На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералдичку страну. Према тумачењу, медвед је древни словенски симбол који Русине везује за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба је подељена на седам хоризонталних поља, на којима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје.
Описани грб преноси историјску традицију Русина. Он је 30. марта 1920. године постао званични грб аутономне области Поткарпатске Руси са седиштем у Ужгороду у склопу Чехословачке од 1919. до 1938. године. На грбу, траке плаве боје означавају четири жупаније: Унг, Берег, Угоча и Мараморош, које су ушле у састав поменуте области, а три златно-жуте траке − три златоносне реке у тој области: Уж, Латорица и Тиса. Комбинација плаве и жуте боје свакако је присутна и у знамењима више жупанија, Закарпатске (Поткарпатске) области, а плаво-златна комбинација боја је и знамење Рјуриковича, владарског дома Кијевске Руси, прве средњовековне државе Источних Словена, односно Русина.
Данас овај грб представља опште прихваћено знамење већине русинских организација широм света: у Словачкој, Чешкој, Пољској, Украјини, Мађарској, Румунији, Хрватској, Србији, Немачкој, САД, Канади и другим земљама. Он је препознатљив знак и део идентитета свих Русина, без обзира на њихову регионалну припадност и националну оријентацију.

Застава

Застава Русина у Србији је тробојна подлога заставе Републике Србије на коју је стављен грб војвођанских Русина. На тај начин сачињено је јединствено знамење у којем је изражена географска и емотивна припадност Русина држави Србији и традиционално заједништво са државотворним народом, а истовремено и неспорна везаност за историјску постојбину.

Национални празник

За национални празник Русина у Републици Србији прихваћен је 17. јануар, као сећање на исти датум 1751. године када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Тај дан је већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterEmail this to someone